У самом срцу Украјине, у Черкаској области, у близини града Канева (100 км југоисточно од Кијева), последње уточиште чувеног украјинског песника Тараса Шевченка, откривено је занимљиво налазиште.

1967. године током изградње темељне јаме за Канивску хидроелектричну централу пронађен је храстов пњак у алувијалном песку на дубини од 22 м (65 стопа).

Ова област је прилично равна, као и већина украјинске територије, с изузетком Кримског полуострва и Карпата на западу. Стога нема много вулканске активности, а температура на овој дубини је ниска.

Поглед са стрме десне обале, гробница Тараса Шевченка, уз ток Дњепра, резервоар и електрана у позадини.

У објашњењу изнад пише: "Као и свако друго дрво под сличним условима, било је подвргнуто процесима природне угљенизације и стекло своју тамну боју. Научна вредност овог експоната је у његовој локацији на овој значајној дубини, што оповргава веровање да дубина речног алувијума сведочи о дугој геолошкој старости самог алувијума. Поента је у томе што је овај храст посечен секиром, што се добро може уочити на површини реза. Стога се геолошка старост пњена одређује временом појаве металних секира на нашем подручју, што се догодило пре не више од 3 хиљаде година. Тако је геолошка старост пњена техногеног порекла.

Значи, нису били потребни милиони година да би овај пњорак био закопан на дубини од 22 м (65 стопа) и да дође до угљенисања.
 

Main: . Serbian

www.creationism.org