|
![]() |
Било да се ради о ензимски каталисаним биохемијским реакцијама, стратегијама репродукције или физичким специјализацијама живих бића, биолошки системи од којих живот зависи су системи све-или-ништа: или функционишу савршено од првог дана и омогућавају живот, или га спречавају ако постоје било какве системске мане.
Соколи лове мање птице, хватајући их у ваздуху брзинама које могу да достигну и до 300 км/ч. То захтева и оштро видно поље и површину ока која остаје чиста и подмазана, чак и при великим брзинама. Соколи имају треће капке, назване никтацијске мембране, које често и брзо прелазе преко рожњаче. |
Предњи руб трећег капка код сокола има прегиб везивног ткива који се зове маргинална плетеница. Маргинална плетеница има безброј влакнастих структура дуж своје површине, познатих као микровлакна, која делују као микроскопски чистач за прашину, прикупљајући сузни филм и честице прљавштине и одводећи их у увећану пункту, која се затим слива у назалакримални систем.
Соколи такође имају посебну жлезду, Хардеријеву жлезду, смештену у основи трећег капка. Ова посебна жлезда подмазује површину ока веома вискозним раствором отпорним на испаравање како би спречила да ветар испари сузави филм са површине ока.
Такве високо специјализоване особине очију сокола, заједно са изузетном оштрином вида и огромном брзином, морају бити савршено развијене да би ове птице преживеле. Делимично развијене особине не би функционисале на нивоу неопходном за опстанак ових птица, што снажно говори против њиховог постепеног развоја.
Bibliography
Schwab, I.R. and D. Maggs. 2004. The falcon’s stoop. Br. J. Ophthalmology 88:4.
Figure caption:
Peregrine Falcon, Falco peregrinus. Photo by Kevin Law. Licensed under Creative
Commons Attribution ShareAlike 2.0 License (cc-by-sa-2.0).
https://commons.wikimedia.org/wiki/Image:Peregrine_Falcon_profile_shot.jpg
|
|
|